Великие предприятия в Воеводине создают парадокс: их меньше 1%, но они трудоустраивают две трети работников

ПАРАДОКС ВОЈВОЂАНСКЕ ПРИВРЕДЕ: Највише малих фирми, али највећи број радника запошљавају гиганти У Војводини послује 27.511 предузећа, у којима ради више од 316.000 људи, показују подаци по величини предузећа и делатностима Републичког завода за статистику. Међутим, структура војвођанске привреде открива велики парадокс – највећи број фирми чине најмања предузећа, док највећи део запослених ради код великих послодаваца. Од укупног броја предузећа прошле године, чак 23.229 су била микро предузећа, односно око 84 одсто. Малих 3.341, средњих 774, док је великих свега 167, што је мање од једног процента свих предузећа. Када се, међутим, погледа број запослених, слика је потпуно другачија. У микро предузећима ради 43.290 људи, односно око 14 одсто укупно запослених. Мала предузећа запошљавају 69.229, средња 80.783, а велика чак 123.010 радника. Тако само 167 великих предузећа запошљава више људи него више од 26.500 микро и малих фирми заједно. По броју предузећа предњачи трговина, са 7.784 фирме. Следе прерађивачка индустрија са 4.050, стручне, научне и техничке делатности са 3.342, грађевинарство са 2.570 и саобраћај и складиштење са 2.139 предузећа. по броју радника убедљиво је најјача прерађивачка индустрија, која запошљава чак 134.304 људи. На другом месту је трговина са 58.040 запослених, док грађевинарство запошљава 18.385, а саобраћај и складиштење 18.035 радника. Значајан број запослених имају и стручне, научне и техничке делатности – 16.092, као и информисање и комуникације са 15.574 радника. У држави 112 391 предузеће Од укупно 112.391 предузећа у Републици Србији, у 2025. години било је 96.030 микро предузећа (85,4 одсто), 12.678 малих (11,3 одсто), 3.008 средњих (2,7 одсто) и 675 великих предузећа (0,6 одсто). Посматрано по секторима, на нивоу Републике Србије, највеће учешће у укупном броју предузећа имале су трговина на велико и мало и поправка моторних возила (27,7 одсто), стручне, научне, иновационе и техничке делатности (13,9 одсто), прерађивачка индустрија (13,6 одсто) и грађевинарство (9,8 одсто), док су информисање и комуникације учествовали са 7,6 одсто. Посматрано по секторима, највеће учешће у укупном броју запослених у Републици Србији у 2025. години имала је прерађивачка индустрија, са 409.657 запослених (30,5 одсто). Следе трговина на велико и мало и поправка моторних возила, са 257.972 запослена (19,2 одсто), и саобраћај и складиштење, са 104.015 запослених (7,7 одсто). Посебно је упечатљива структура прерађивачке индустрије. Од 4.050 предузећа у овој делатности, чак 2.856 су микро, 809 малих, 281 средње и само 104 велика. Ипак, управо та 104 велика предузећа запошљавају чак 79.795 људи. То значи да велике компаније чине само око 2,6 одсто броја предузећа у прерађивачкој индустрији, али код њих ради готово 60 одсто свих запослених у тој делатности. Слична концентрација запослених код великих система видљива је и у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром, где само два велика предузећа запошљавају 1.217 људи. Подаци показују да је војвођанска привреда бројчано заснована на малим и микро предузећима, али да велики системи има-ју несразмерно велики значај за запошљавање. Од укупно 27.511 предузећа, микро и мала чине готово 97 одсто, али заједно запошљавају око 36 одсто радника. С друге стране, сре-дња и велика предузећа чине свега око 3,4 одсто свих фирми, а запошљавају више од 203.000 људи, односно готово две трећине свих радника. То показује да број предузећа сам по себи није довољан да покаже снагу одређене привредне гране. Много важније питање је колико људи та предузећа запошљавају и колики део производње и промета носе. Д. У.