Рошка баня: забытое место силы, где туристы ищут тишину и природу вместо роскоши

Posetioci u banju dolaze zbog mira, tišine, prirode i tradicionalnog kupanja, a ne zbog luksuza ili spa ponude Danas je Roška banja zapuštena i skromno uređena, bez luksuznih hotela ili razvijene turističke infrastrukture Sakrivena među šumama, proplancima i čistim vazduhom, nedaleko od Požege, nalazi se Roška banja, mesto za koje se u ovom kraju decenijama priča da je voda pravi „dar od Boga“. Iako danas nema raskošne hotele, moderne bazene i sadržaje kakve imaju poznatije srpske banje, ljudi joj se i dalje vraćaju za odmor zbog mineralne vode i mira koji je gotovo nemoguće pronaći u velikim turističkim centrima. Roška banja nalazi se u selu Roge, oko 12 do 14 kilometara od centra Požege, iznad reke Rzav. Okolina je ono što ovom mestu daje posebnu čar – šume, proplanci, bistri izvori i čist vazduh, dok kroz selo protiče Rzav, poznat po izuzetno čistoj vodi i bogatom ribljem svetu. Voda se koristi još od turskog doba Mineralni izvori Roške banje poznati su vekovima. Prema dostupnim podacima, voda se koristila u terapijske svrhe još pre Drugog svetskog rata, a tradicija kupanja u banji nastavila se do danas. Temperatura vode je oko 26 stepeni, a ispitivanja su ranije obavljali i stručnjaci Instituta za rehabilitaciju u Beogradu. U narodnoj tradiciji Roška banja najviše se vezuje za tegobe sa zglobovima i kostima, reumatske probleme, nerve i određene očne tegobe. Turistička organizacija Požege navodi i reumatizam, kao i bolesti kostiju, zglobova, očiju i nerava. Ipak, važno je napraviti razliku između narodnih iskustava i medicinski potvrđenog lečenja. Banjsku vodu ljudi tradicionalno koriste zbog prijatnog dejstva kupanja i kao deo boravka u prirodi, ali ona ne treba da zameni pregled, terapiju ili savet lekara. Mnogi dolaze zbog reume, išijasa i bolova Priče meštana i dugogodišnjih posetilaca posebno se često odnose na bolove u zglobovima, kostima, leđima i probleme poput išijasa. Pojedini posetioci tvrde da im je kupanje u vodi pomoglo da ublaže tegobe, zbog čega se u banju vraćaju iz godine u godinu. Takva iskustva mogu biti zanimljiva, ali predstavljaju lična svedočenja, a ne dokaz da voda leči određenu bolest. Ono što je sigurno jeste da je Roška banja veoma drugačija od velikih banjskih centara. Ovde se ne dolazi zbog luksuznog spa vikenda, već zbog vode, tišine i prirode. Kakva je Roška banja danas? Upravo tu leži i najveća zanimljivost ove priče. Mesto koje ima višedecenijsku tradiciju i mineralne izvore danas je prilično zapušteno i zanemareno. Do vode se dolazi do skromnog kupališta sa dva improvizovana bazena, a infrastruktura nije razvijena kao u poznatijim banjama. Na pojedinim mestima nema ni jasnih putokaza. Smeštaj je takođe veoma skroman. Ne treba očekivati velike hotele, wellness centre ili uređene apartmanske komplekse. U okolini postoje privatne kuće i vikendice u kojima posetioci mogu pronaći smeštaj, ali je ponuda ograničena. Upravo su pojedini dugogodišnji gosti ranije navodili da odsede u vikendicama i da u banji provode po desetak dana. Za one koji traže luksuz, ovo verovatno nije prava destinacija. Ali za ljude kojima je važnije da pobegnu od gužve, provedu nekoliko dana u prirodi i iskuse tradicionalno banjsko kupanje, Roška banja može biti veoma zanimljiva. Šta još može da se vidi? Osim same banje, Roge su zanimljive zbog prirode koja ih okružuje. Tu su šume, livade, proplanci, vidikovci i Rzav, a okolina je pogodna za šetnje i boravak na otvorenom. Turistička organizacija Požege navodi i biciklističku rutu Požega–Roge–Roška banja dugu 13,4 kilometra, sa usponom od 361 metra. Zato Roška banja više liči na skriveno prirodno utočište nego na klasično turističko odmaralište. Njena najveća vrednost upravo je u tome što je ostala gotovo netaknuta – voda i dalje izvire, Rzav protiče kroz kraj, a oko banje nema velikih hotela i turističke gužve. Možda je upravo zbog toga meštani i ljudi koji joj se godinama vraćaju nazivaju „darom od Boga“: ne zato što je čarobno mesto koje može da izleči sve bolesti, već zato što na malom prostoru spaja mineralnu vodu, prirodu, tišinu i tradiciju dugu više vekova. (Mondo)