В Бухаресте подростки создавали интернет-сеть, прокладывая кабели по крышам и используя картофель как инструмент

[ BBC ] Krajem 1990-ih u Rumuniji, mladi gejmeri su razvlačili kablove preko krovova kako bi delili pristup internetu, stvarajući sopstvenu kućnu mrežu koja je povezivala različite delove Bukurešta. Krajem 1990-ih, deceniju posle pada komunizma, grupa tinejdžera u Bukureštu radila je ono što rade mnogi njihovi vršnjaci: igrala je kompjuterske igre zajedno. Erik Baleanu, sada vlasnik malog internet provajdera iz Bukurešta, kaže da su ispočetka njegovi prijatelji dovlačili sopstvene glomazne kompjutere u njegov stan gde su svi mogli da se povežu. „Mislim da je jednom u kući bilo deset ljudi sa deset kompjutera, plus dva moja. „Koristili smo mrežu da igramo igre i zabavljamo se.“ Nošenje teških PC-jeva uz stepenice i niz njih nije, međutim, bilo praktično i zato su prijatelji počeli da razvlače kablove između spratova. Mreža je bila vrlo prosta i lako se prekidala. Baleanu kaže da nije bilo neuobičajeno da jedan od njegovih prijatelja izgovori: „Izvinite, moja majka čisti kuću, to će potrajati oko sat vremena, a onda će se signal vratiti.“ Očigledno su morali da razmišljaju strateški, a u postkomunističkoj Rumuniji vladao je osećaj da je sve moguće. „Ljudi su radili šta god su poželeli“, kaže Baleanu. „Bila je to eksplozija slobode, ali i pomalo haos zato što ste mogli da radite bilo šta.“ 'Glad za komunikacijom i slobodom govora' Pre pada komunističke diktature Nikolae Čaušeskua 1989. godine, Rumuni su uglavnom bili odsečeni od Zapada. Vrlo malo ljudi je imalo dozvolu da putuje u inostranstvo, a bili su obeshrabrivani da budu u kontaktu sa strancima. Mediji su bili strogo kontrolisani i radili su uglavnom kao državni glasnik. To je „stvorilo glad za komunikacijom, za slobodom govora“, kaže Baleanu. Ali uprkos tome što je internet sada bio legalan, bio je veoma skup i nedostižan za većinu ljudi u vreme visoke inflacije, koštajući oko 200 do 300 dolara mesečno. I zato je tinejdžerima palo na pamet da kupe jednu internet konekciju, potom je razvuku između domova širom grada i podele troškove. Baleanu kaže da bi na kraju svako od njih platio po oko šest dolara. Roksana Ardelean, još jedna članica ove grupe, kaže da je to dovelo do haotične mreže kablova nalik „paukovoj mreži“, obmotanoj oko stubova koji povezuju stambene zgrade. Ona se i dalje rado seća tih vremena. „Bili smo kao porodica, malo pleme dece... „Imali smo društvenu konekciju, pa smo podelili i internet konekciju.“ 'Rad u sivoj zoni' Vest o tome šta tinejdžeri rade brzo se raširila zajedno sa njihovim kablovima. Dok su bušili rupe i provlačili kablove sa krovova, stanovnici stambenih blokova bi im prilazili. Graditelj mreže Laurențiu Simion opisuje kako su ga zaustavljali na stepeništu pitanjima: „Da li vi postavljate kablove? I mi želimo internet. Mi smo stan broj 55.“ Kako je dan prolazio, priseća se, tako da bi na kraju instalirali internet u čitavoj zgradi. Kad bi ih upravnici zgrade spazili, pitali bi ih: „Šta je internet? Mi imamo kablove. Šta će nam internet?“. Ponekad bi stanovnici ubedili upravnike da ostave tinejdžere na miru, tvrdeći da pružaju uslugu koja je zajednici neophodna. U drugim prilikama, tinejdžeri bi polazili alternativnim rutama, razvlačeći kablove kroz prozore umesto da buše rupe. Ali povezivanje zgrada kablovima nije bilo tako prosto. Na nekim putevima, tinejdžerski graditelji mreža su zaustavljali saobraćaj u gluvo doba noći da bi prenosili kablove. Spuštajući kablove sa jednog krova i konopac sa drugog, a potom ih povezujući na sredini, mogli su da povuku kabl gore na krov druge zgrade. Ali kad su tramvajske žice u vazduhu sprečavale da naprave vezu na ovaj način, morali su da nađu neki drugi metod. Bio je to izazov koji su rešili... krompirima. Krompir kao alat Roksana Ardelean opisuje kako su imali običaj da prave rupe u krompirima šrafcigerima, provuku kabl, vežu ga, a potom ga bace ka drugoj zgradi. „Bilo je to kao bejzbol.“ Ona kaže da su prestali da koriste krompire čim su ona i njeni prijatelji počeli da zarađuju više novca. Sada, kao odrasla, Ardelean kaže da je 'nezamislivo' da su ulazili u takve rizike na vrhu krovova. „Bilo je mesta na kojima ste morali da se krećete kao Tom Kruz u 'Nemogućoj misiji' - po samoj ivici... „Bilo je veoma, veoma opasno.“ U mnogim zemljama bi takve instalacije bile ilegalne, ali u Rumuniji u ranim 2000-im, regulativa još nije sustigla tehnološke promene, a mnogi rani operateri su radili bez jasnih pravnih okvira. Policija bi ih povremeno saslušavala, ali je primena zakona bila nedosledna. „Nismo bili baš legalni, ali nismo bili ni ilegalni. Bila je to siva zona“, kaže Baleanu. „Policija bi nas videla kako vučemo kablove na stubove i pitala da li imamo papire. „Ponekad nismo imali šta da im pokažemo i oni bi nam rekli: 'Ajte sada kući'. „I zato smo više voleli da radimo noću, kad nije bilo saobraćaja i nije bilo policije.“ Pogledajte video: Rumunska revolucija - kako je hapšenje sveštenika srušilo komunistički režim EU regulativa Uz veliku potražnju, došla je konkurencija i do 2006. godine, širom Bukurešta je niklo više od 1.400 mreža. Rivalske mreže bi prosecale kablove konkurencije. Veći operateri, koji su takođe postavljali kablove kao na Divljem zapadu, počeli su da gutaju manje provajdere. A 2007, Rumunija je ušla u Evropsku uniju i prihvatila je strožu regulativu. Kablovi su sada morali da budu zakopani pod zemljom i uklonjeni iz vazduha. Bila je to dobra stvar po Beleanua, ali i nešto što se pokazalo neodrživo skupim za manje operatere. Digitalni uspeh Danas Baleanu i Simion i dalje vode male internet provajdere, dva od manje od 300 nezavisnih operatera koji su preživeli konsolidaciju industrije. Tri velike kompanije sada čine 98 odsto tržišta, za šta Baleanu veruje da je loše za posao. Ali Simion kaže da nasleđe tih ranih improvizovanih komšijskih mreža - i rano usvajanje optičke mreža velike brzine u zemlji - i dalje može da se prepozna u digitalnom uspehu Rumunije danas. On smatra da je to postavilo temelje za napredni tehnološki sektor po kojem je zemlja poznata. „Naš brzi internet je privukao velike tehnološke kompanije u Rumuniju i doneo hiljade poslova iz čitavog sveta.“ BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]