История легендарного жвала Hermès: как конский элемент стал вечным символом моды

Neki simboli ne prate trendove – oni ih nadživljavaju. Na prvi pogled, to je samo zlatni prsten sa šipkom, ali iza njega stoji skoro vek istorije jedne od najpoznatijih luksuznih kuća. Reč je o konjskom žvalcu, motivu koji je Hermès prvi put pretvorio u nakit 1927. godine, kada je nastala narukvica Filet de Selle. Kuća je osnovana 1837. godine kao radionica za izradu remenja i sedala. Prvi klijent nije bio čovek, već konj. Kada je automobil počeo da potiskuje kočije, zanat se proširio na kožnu galanteriju, putne torbe, a zatim i na nakit. Žvalac – deo uzde koji leži u ustima konja – nije „ukrašen“. Jednostavno je smanjen i pretvoren u nakit. Isti tehnički oblik i danas se prepoznaje na narukvicama, ogrlicama, kaiševima i prstenovima za svilene šalove. Zato motiv deluje savremeno i posle skoro sto godina. Nije nastao kao ukras, već kao predmet koji mora da izdrži silu. Ista preciznost metalne obrade, bez suvišnih detalja, kasnije se pojavila i u drugim ikonama kuće, od sidrenog lanca Chaîne d’Ancre iz 1938. godine do savremenih kolekcija inspirisanih konjičkom opremom. Svilene carré marame Hermès je predstavio 1937. godine, deset godina nakon prvog nakita. Žvalac je, međutim, već postojao i prirodno je postao način da se šal nosi oko vrata. Logo kuće – kočija sa konjem – zvanično je usvojen tek oko 1945. godine, prema crtežu Alfreda de Dreua. Nakitni motiv žvalca stariji je od samog logotipa. Zato ovaj oblik i danas izgleda kao da nije izašao iz mode. Nije pratio sezone. Ostao je ono što je bio od početka: mali, precizan predmet iz sveta konja, pretvoren u nakit koji se i posle skoro veka nosi na isti način.