Священник с Острога: вера требует личной работы над собой, а не автоматических чудес

Otac Gojko Perović godinama je služio kraj ćivota Svetog Vasilija Ostroškog, gde se susretao sa ljudima koji su dolazili sa različitim molbama, problemima i očekivanjima. Među brojnim susretima posebno mu je, kako je ispričao, ostala u sećanju situacija kada je jedan čovek na Ostrog došao sa ljubavnicom i zatražio blagoslov za njihovu vezu. Prema njegovim rečima, objasnio im je da se u hrišćanskom učenju blagoslovena zajednica muškarca i žene vezuje za brak i težnju ka bračnoj zajednici, zbog čega vezu sa osobom koja je nečiji bračni partner nije moguće blagosloviti na način na koji su oni očekivali. „Ako je Bog ljubav, zašto je naša ljubav sporna?“ Par je, kako navodi Perović, bio iznenađen njegovim odgovorom. Insistirali su na tome da se vole i postavili pitanje kako njihova ljubav može biti sporna ako je Bog ljubav. Ova situacija poslužila je svešteniku kao povod da govori o mnogo širem problemu – očekivanju da sam dolazak na svetinju ili blagoslov mogu rešiti životne probleme bez spremnosti čoveka da promeni sopstvene postupke. Na Ostrog ljudi dolaze sa različitim očekivanjima Perović je govorio i o ljudima koji pred ćivot Svetog Vasilija Ostroškog donose različite predmete, verujući da će njihovim prislanjanjem uz svetinju dobiti posebnu zaštitu ili pomoć. Kako je ispričao, među predmetima koje je viđao bili su novčanici, ključevi, bankarska dokumenta, ali i nakit. Prema njegovom tumačenju, smisao vere nije u očekivanju da će dodir svetinje automatski doneti novac, rešiti probleme ili promeniti životne okolnosti. Mnogo važnijim smatra molitvu, post i lični rad na sebi. „Promena treba da počne od čoveka“ Govoreći o ljudima koji u Ostrog dolaze zbog bolesti, problema u braku ili teškoća povezanih sa roditeljstvom, otac Gojko naglašava da vera ne treba da se svodi na očekivanje trenutnog rešenja. Poruka koju je kroz ove primere želeo da prenese jeste da odlazak u svetinju treba da bude praćen ličnim preispitivanjem i promenom odnosa prema sebi i drugim ljudima. Za njega, vera nije samo traženje pomoći spolja, već i spremnost čoveka da preuzme odgovornost za sopstvene postupke i radi na sebi. Priča o čoveku koji je došao sa ljubavnicom tako je, prema Perovićevom tumačenju, postala primer razlike između želje da dobijemo blagoslov za ono što već radimo i spremnosti da najpre preispitamo sopstvene izbore.