Невидимый когнитивный груз становится причиной снижения либидо в отношениях

Da li je „mental load“ novi neprijatelj libida? Kada govorimo o temi mental load i libido, ne govorimo samo o tome da ste umorni. Reč je o nevidljivom kognitivnom opterećenju koje nastaje kada jedna osoba stalno planira, organizuje, predviđa i pamti šta sve treba uraditi. A problem je u tome što mozak koji je neprestano u režimu rešavanja problema teško prelazi u režim opuštenosti, bliskosti i uživanja. Libido zato nije samo pitanje hormona ili fizičke privlačnosti. Na seksualnu želju mogu da utiču stres, kvalitet sna, emocionalno stanje, odnos sa partnerom, lekovi, zdravstveno stanje, ali i količina mentalnog prostora koji uopšte imamo za intimnost. Šta je zapravo mental load? Pojam mental load opisuje kognitivni teret svakodnevnog organizovanja života. To nije samo obavljanje zadataka, već pre svega njihovo mentalno planiranje i praćenje. Ko treba da ode po dete? Da li ima dovoljno hrane za doručak? Kada treba zakazati pregled? Šta poneti na put? Kada je poslednji put plaćen račun? Da li treba kupiti poklon? Šta treba završiti na poslu pre vikenda? Čak i kada druga osoba fizički obavi deo posla, osoba koja sve vreme razmišlja o tome šta treba uraditi i dalje nosi deo tog tereta. Zbog toga mental load može biti iscrpljujući i kada na prvi pogled deluje da neko nije imao naročito naporan dan. Kod žena se ovaj fenomen često pominje u kontekstu posla, roditeljstva, vođenja domaćinstva i emocionalnog rada. Međutim, mental load nije rezervisan za jedan pol niti za roditelje. Svako ko konstantno oseća da mora da bude organizator, planer i osoba koja sve drži pod kontrolom može ga doživeti. Mental load i libido: U kakvoj su vezi? Seksualna želja nije prekidač koji možemo jednostavno uključiti kada se pojavi prilika. Ona zavisi od kompleksne kombinacije fizičkih, psiholoških i emocionalnih faktora. Kada je osoba pod hroničnim stresom, organizam može duže vreme biti u stanju povećane budnosti. Umesto da se fokusira na zadovoljstvo i bliskost, pažnja ostaje usmerena na rešavanje problema i obaveza. Upravo zato nije neobično da seksualna želja bude slabija tokom perioda intenzivnog stresa. Mental load dodatno komplikuje situaciju jer često nema jasan početak i kraj. Posao se završi, ali u glavi ostaju lista za kupovinu, sutrašnji sastanak, obaveze dece, kućni poslovi i planovi za narednu nedelju. Telo je možda u krevetu, ali mozak je i dalje na sastanku. Kada se intimnost pretvori u još jednu obavezu Jedan od paradoksa ove teme jeste to što seks, koji bi trebalo da bude prostor za povezivanje i zadovoljstvo, može početi da deluje kao još jedna stavka na listi obaveza. Ako osoba već tokom dana oseća da mora da odgovara na očekivanja drugih, može joj biti teško da uveče pronađe energiju za nešto što doživljava kao dodatni zahtev. Čak i kada voli partnera i postoji emocionalna bliskost, želja jednostavno može izostati. To nikako ne znači automatski da je problem u vezi. Ponekad je problem upravo u tome što je osoba toliko dugo funkcionisala u režimu davanja i organizovanja da više nema dovoljno prostora da oslušne sopstvene potrebe. Libido ne mora da nestane – možda je samo potisnut Važno je razlikovati trajno smanjenje seksualne želje od perioda u kojem je libido privremeno potisnut stresom i iscrpljenošću. Kod nekih osoba želja se spontano pojavi kada se opuste i imaju dovoljno vremena i privatnosti. Kod drugih je potrebna emocionalna bliskost, dodir i postepeno stvaranje osećaja sigurnosti pre nego što se pojavi seksualno uzbuđenje. Zato nije korisno posmatrati libido kao nešto što mora da se pojavi pre intimnosti. Kod mnogih ljudi želja može biti i responsive desire – odnosno želja koja se javlja kao odgovor na prijatnu stimulaciju, bliskost i osećaj povezanosti, a ne nužno spontano. To je posebno važno u periodima života kada postoji mnogo obaveza. Zašto odmor nije uvek dovoljan? Često čujemo savet: samo se odmorite. Ali ako se mentalni teret ne smanji, nekoliko sati odmora možda neće biti dovoljno. Osoba može fizički sedeti na kauču, dok mentalno proverava šta još treba uraditi. Zato rešavanje problema sa mental load ne podrazumeva samo više slobodnog vremena. Važno je i ravnomernije rasporediti odgovornost za planiranje i donošenje odluka. Ako jedna osoba mora da kaže šta treba uraditi, kada i kako, ona i dalje ostaje menadžer domaćinstva – čak i ako druga osoba izvršava zadatak. Kako smanjiti mental load i napraviti više prostora za bliskost? Prvi korak može biti razgovor bez optuživanja. Umesto pitanja zašto više nemamo seks, korisnije je razgovarati o tome kako oboje doživljavate svakodnevni teret. Pomaže i da se ne dele samo poslovi, već i odgovornost za njihovo planiranje. Ako jedna osoba preuzme određenu oblast, cilj nije da čeka instrukcije, već da samostalno vodi računa o njoj. Takođe, intimnost ne mora uvek da znači seks. Zagrljaj, dodir, razgovor, zajedničko vreme bez telefona ili nekoliko minuta nežnosti mogu pomoći da se ponovo uspostavi osećaj bliskosti bez pritiska da svaki kontakt mora da vodi ka seksualnom odnosu. I možda najvažnije – seksualna želja ne bi trebalo da bude još jedan projekat koji treba optimizovati. Ponekad je upravo suprotno. Potrebno je napraviti dovoljno prostora da ništa ne mora da se dogodi. Kada bi trebalo potražiti pomoć? Ako smanjen libido traje duže vreme, izaziva patnju ili utiče na odnos, vredi razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje i seksualno zdravlje. Stres i mental load nisu jedini mogući uzroci promena seksualne želje. Na libido mogu uticati i hormonske promene, određena zdravstvena stanja, depresija i anksioznost, problemi sa spavanjem, bol tokom odnosa, kao i pojedini lekovi. Zato ne postoji jedno univerzalno objašnjenje niti jedno rešenje za sve. Mental load i libido nisu samo priča o seksu… Kada govorimo o vezi između pojmova mental load i libido, zapravo govorimo o mnogo široj temi – o tome koliko prostora imamo za sebe. Teško je biti prisutan u sopstvenom telu i odnosu kada je um konstantno zauzet sledećim zadatkom. Seksualna želja zato ponekad nije nestala; jednostavno je potisnuta ispod slojeva stresa, odgovornosti i svakodnevnog funkcionisanja. Ato upravo i najvažnija poruka: problem nije u tome što neko ne ume dovoljno dobro da se opusti. Ponekad je potrebno prvo smanjiti ono što osobu drži u stanju neprekidne pripravnosti. Tek kada mozak dobije dozvolu da prestane da rešava probleme, može se otvoriti prostor za ono što nema nikakvu drugu svrhu osim zadovoljstva, bliskosti i uživanja. Foto: Lena Glukhova ,cottonbro studio / Pexels