История дома Крсмановића: от торговой династии до культурного центра

Кућа Крсмановића - сведок историје Породица Крсмановић је у Тузли уживала велики углед, а кад је глава куће, Никола, одучио да се преселе у Београд, сви су се сложили да би требало отворити фирму „Браћа Крсмановић и Паранос”. У њој је радио и Алекса, најмлађи Николин син, рођен у Тузли, а школован за трговачке науке у Будимпешти. Био је вредан, хитар, сналажљив, промућуран, крупан а тих, увек концентрисан на посао. Пажљиво је слушао савете старијих. Његов деда Хаџи Мића често би говорио: „Није довољно да имаш трговачки кликер да би био међу најбољима, него мораш стално и да учиш.” Фирма у којој је радио извозила је суве шљиве у западноевропске земље и у Америку, затим жито, као и кожу и крзно у Лајпциг. У земљу су увозили со, тако што су у пристаништима од Шапца до Прахова градили двоспратне магацине. Истражујући Алексин животни пут, публициста Миломир Краговић је у књизи „Милиони од шљива” (издавач „Књига комерц”) дошао до сазнања да је, после смрти оца и брата Димитрија, са стараоцима поделио имовину, тако да му је, уз остало, припала и велелепна кућа-дворац на Теразијама број 40, сада 34. – Од оснивања Београдске трговачке банке, 1894. године, постао је њен велики акционар и председник – бележи аутор књиге. – Изабран је и за члана Изборног суда Београдске берзе. У земљи и иностранству, фирму је представљао достојанствено, а био је и значајан приложник и покретач многих хуманитарних подухвата. О купцима би овако беседио: „Они су увек у праву. Немојте с њима да улазите у велике расправе, него погледајте да ли ми понегде грешимо.” Кућа Крсмановића на Теразијама саграђена је 1885. према пројекту архитекте Јована Илкића. Грађена је као породична зграда за београдског трговца Јоцу М. Марковића. Већ 1924. Алекса оснива задужбину од које је требало да се подижу домови за децу без родитеља јер са супругом Линком није имао потомство. Завршетком Великог рата, вила на Теразијама добила је новог станара – регента Александра Првог Карађорђевића. Он је у њој уредио своју резиденцију и ту живео до 1922. године. А зашто је била сведок историје, по чему је многи памте? У њеној балској дворани је 1. децембра 1918. прочитан проглас о уједињењу три народа, чиме је проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Чим је двор обновљен, принц је напустио кућу Крсмановића, уселивши се у нове одаје, а она је претворена у ресторан „Клериџ”. Да би им се закуп што више исплатио, закупци су 1930. башту, терен и једну салу претворили у биоскоп „Адрија”. Без обзира на то што је биоскоп био добро посећен, није дуго опстао. Ту су се потом уселили Ауто-клуб, продавница и радионица персијских тепиха, а 1935. стиже предлог да се вили додели статус заштићеног споменика, чему се придружио и велики Бранислав Нушић. Идеја је ишла својим колосеком, а вила је и даље привлачила многе закупце. Тако је од 1934. па до почетка Другог светског рата у њој био Савез сокола Краљевине Југославије који је имао задатак „да одржава и побољшава морално и физичко васпитање држављана Југославије”. Зато су ту редовно одржаване вежбе по соколском гимнастичком систему. За време рата Немци су у њој сместили кантину за Управу града. По ослобођењу је национализована, а онда јој је одређена нова намена – постала је Протокол и у њој ће наредне три деценије радити протокол Државног секретаријата за иностране послове СФРЈ и Дипломатски клуб. Протокол је из ње исељен 1979, али је код времешнијих суграђана остало у навици да је зову „Протоколом”. У регистар споменика културе уписана је 1964. тако да детаљнију обнову доживљава 1987. када су се у њу уселили банка и Клуб привредника. Потом је одлучено да постане „Кућа културе” како би под своје сводове прихватала све који желе да активно унапреде културну сцену Србије. То је прича о једном знаменитом здању наше престонице, али какав је животни пут судбина наменила њеном власнику? Приликом поделе имовине међу браћом, Алекси је припало и здање „Српска круна” које је он уврстио у део задужбинске имовине. – Почетком Првог светског рата хотел „Српска круна” је оштећен, баш као и 6. априла 1941. приликом бомбардовања Београда. Зграда је 1. априла 1946. уступљена на коришћење Народној библиотеци Србије која је у њој била све до 1967. кад је пресељена у новосаграђено здање на Светосавском тргу – подсећа Краговић. – Многи су користили ове одаје, све док нису испражњене, а у њих се уселила Библиотека града Београда. У време кад је радио, хотел „Српска круна” важио је за објекат првог реда јер су у њему одседали домаћи и страни имућнији гости. Имао је 17 соба, од чега је пет најбољих „гледало” на Кнез Михаилову улицу. У власништву браће Крсмановић било је и парно купатило у Душановој улици 45а. Имало је стари турски амам, каде, тушеве и базен. Алекса је, тестаментом, половину својих прихода од непокретних имања завештао супрузи Линки, док је другу половину наменио оснивању фонда с његовим именом. Линка, пореклом Панчевка, из угледне трговачке породице Петровић, могла је да користи кућу на Теразијама и вилу „Јелисавета” у винограду на Сењаку. Велики трговац и добротвор умро је 1914. у Бечу, после тешке операције, а сахрањен на београдском Новом гробљу. Подели ову вест Комeнтар успeшно додат! Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.