В Свальбарде хранится 1,4 миллиона образцов семян, включая уникальные сорта из Srbije

Daleko iznad Arktičkog kruga, duboko u unutrašnjosti planine na norveškom arhipelagu Svalbard, nalazi se jedno od najneobičnijih skladišta na svetu. U njemu se čuva više od 1,4 miliona uzoraka semena iz različitih delova planete, a među njima su i autohtone sorte iz Srbije, piše Magazin Politika. Na prvi pogled, teško je zamisliti da bi u surovom arktičkom pejzažu moglo da se nalazi nešto što ima veze sa budućnošću poljoprivrede. Ipak, upravo tamo, u večnom mraku i hladnoći, nalazi se Svalbardski globalni trezor semena. Njegova uloga nije da obezbedi hranu u slučaju neke globalne katastrofe, već da sačuva genetičku raznovrsnost poljoprivrednih biljaka za buduće generacije. Ako neka sorta nestane iz prirode ili bude uništena zbog rata, prirodne katastrofe, bolesti ili drugih razloga, njena rezervna kopija može ostati sačuvana upravo ovde. Šta se zapravo nalazi u ledenom trezoru? U trezoru se ne čuvaju gotove biljke, voće, povrće niti zalihe hrane. Čuva se seme poljoprivrednih biljaka. Među uzorcima se nalaze različite sorte pšenice, ječma, pirinča, kukuruza, pasulja, sočiva, leblebija i brojnih drugih kultura. Posebno su dragocene stare i retke sorte koje su gotovo nestale sa njiva. Takve biljke mogu imati osobine koje će u budućnosti postati izuzetno važne – na primer otpornost na sušu, visoke temperature, bolesti ili nepovoljne uslove za uzgoj. Zbog toga svaki izgubljeni biljni genetički resurs može predstavljati mnogo veći gubitak nego što se na prvi pogled čini. Zašto je trezor napravljen baš na Svalbardu? Svalbard je jedan od najudaljenijih i najhladnijih naseljenih delova planete. Trezor je smešten duboko u planini, na prostoru koji pruža dodatnu zaštitu od spoljašnjih uticaja. Niska temperatura i permafrost predstavljaju važan deo prirodne zaštite, dok se seme dodatno čuva u kontrolisanim uslovima. U samom skladištu temperatura se održava na oko minus 18 stepeni Celzijusa. Objekat ima kapacitet za oko 4,5 miliona uzoraka, što ostavlja prostor za čuvanje još velikog broja biljnih genetičkih resursa. To nije obična banka semena Svalbardski trezor zamišljen je kao svojevrsna rezervna kopija postojećih banaka semena širom sveta. Brojne države, instituti i istraživačke ustanove imaju sopstvene kolekcije semena. Problem je što nijedna od njih nije potpuno zaštićena. Ratovi, požari, poplave, zemljotresi, tehnički kvarovi ili drugi nepredviđeni događaji mogu uništiti deo neke kolekcije. Zato se najvredniji uzorci dodatno čuvaju na Svalbardu. Trezor tako predstavlja neku vrstu osiguranja za biljni genetički materijal. Seme ne pripada Norveškoj Jedan od važnih principa trezora jeste da države i institucije koje pošalju svoje uzorke ostaju njihovi vlasnici. Norveška ne dobija pravo da koristi ili prodaje deponovano seme. Uloga trezora je da ga bezbedno čuva kao rezervnu kopiju. Ukoliko nekoj instituciji u budućnosti zatrebaju sopstveni uzorci, oni se mogu povući u skladu sa pravilima koja uređuju korišćenje kolekcija. U ledenom trezoru čuva se i seme iz Srbije Posebno zanimljiv deo priče odnosi se na Srbiju. U oktobru 2021. godine, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada poslao je prve uzorke u Svalbardski trezor. Srbija je tada deponovala 96 uzoraka autohtonih sorti žitarica. Među njima su pšenica, ječam, ovas i raž. Veliki deo tih uzoraka prikupljen je tokom terenskih misija u udaljenim ruralnim krajevima Srbije, gde su pronađene stare sorte koje predstavljaju deo domaćeg poljoprivrednog nasleđa. Uzorci su zapečaćeni u višeslojne zaštitne folije, a zatim smešteni u kutije koje se čuvaju na temperaturi od oko minus 18 stepeni. Zašto su stare sorte toliko važne? Savremena poljoprivreda u velikoj meri zavisi od relativno ograničenog broja veoma produktivnih sorti. One daju velike prinose, ali budućnost može doneti nove probleme. Klimatske promene, duži periodi suše, visoke temperature, nove bolesti biljaka i promene kvaliteta zemljišta mogu zahtevati potpuno drugačije osobine useva. Tu stare sorte mogu dobiti novu vrednost. Biljka koja je decenijama bila potisnuta modernijim sortama možda poseduje genetsku osobinu koja omogućava bolju otpornost na određenu bolest ili ekstremne vremenske uslove. Zato čuvanje starih sorti nije samo pitanje nostalgije. To je način da se sačuva genetski materijal koji bi jednog dana mogao biti važan za proizvodnju hrane. Sef koji ne čuva hranu, već mogućnost za budućnost Svalbardski trezor zato nije zamišljen kao sklonište za ljude niti kao magacin hrane za slučaj apokalipse. Njegova prava vrednost mnogo je tiša. U mraku arktičke planine čuvaju se male količine semena koje predstavljaju rezervne kopije biljaka sa njiva širom sveta. Među njima se nalaze i sorte koje danas gotovo niko više ne uzgaja. A upravo je to razlog zbog kojeg su dragocene. Možda neke od njih nikada više neće biti potrebne. Ali ako se jednog dana pojavi potreba za biljkom otpornijom na sušu, bolest ili ekstremne temperature, genetski materijal koji danas miruje u ledu mogao bi da postane deo rešenja. U tom smislu, Svalbardski trezor ne čuva samo seme. Čuva mogućnost da neke biljke koje danas nestaju jednog dana ponovo postanu važne za čovečanstvo. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.