Австралийка уволилась с работы и отказалась от денег в пользу экономики дарения

Džo Nemet je napustila stabilan posao i odlučila da živi bez novca, inspirisana pričama ljudi koji su se odrekli potrošačkog društva Sama uzgaja deo hrane i oslanja se na ekonomiju darivanja umesto klasične trgovine ili razmene Australijanka Džo Nemet imala je dobar posao u oblasti razvoja zajednice, partnera kojeg je volela i naizgled uređen život. Ipak, kako kaže, bila je duboko nesrećna. Sve više ju je opterećivao uticaj potrošačkog društva na ljude i životnu sredinu. Čak i kada je pokušavala da kupuje etički, imala je osećaj da učestvuje u sistemu sa kojim se ne slaže. Prekretnica je usledila nakon što je pročitala o ljudima koji su svesno odlučili da žive bez novca. Posebno ju je inspirisao Irac Mark Bojl, poznat kao "čovek bez novca", koji je nekoliko godina živeo bez klasične kupovine i plate. U aprilu 2015. godine, Džo je povukla radikalan potez. Napustila je posao, zatvorila bankovni račun, a preostali novac dala tada 18-godišnjoj ćerki Ejmi. Od tada nema platu, socijalnu pomoć, ušteđevinu niti nekretninu, navodi australijski javni servis ABC. Prvo pitanje bilo je kako će nabavljati hranu. Deo namirnica počela je sama da uzgaja, dok su joj prijatelji davali ono što im je ostajalo u ostavama ili bi inače završilo u otpadu. Ne plaća stanarinu, ali svakodnevno radi Povremeno je spašavala i jestivu hranu koju su prodavnice bacale. Umesto klasične trgovine, oslanja se na takozvanu ekonomiju darivanja. Nekome pomaže bez unapred dogovorene naknade, a sama prihvata pomoć kada joj je potrebna. Džo naglašava da to nije isto što i razmena, u kojoj se tačno određuje koliko neki predmet ili usluga vrede. Ideja je da ljudi daju ono što mogu, bez očekivanja neposredne protivusluge. Prve tri godine živela je na farmi prijatelja, gde je od odbačenog materijala izgradila malu kolibu. Nakon toga čuvala je tuđe kuće, a neko vreme je boravila u preuređenim kolima u dvorištu drugog prijatelja. Od 2018. godine živi u višegeneracijskom domaćinstvu svoje prijateljice Šeron Brodi u Lismoru, na severu australijske savezne države Novi Južni Vels. Ne plaća stanarinu, ali zauzvrat kuva, čisti, brine o povrtnjaku i deci i pravi sapun, prašak za pranje, fermentisanu hranu i druge proizvode. "Osećam se sigurnije nego dok sam zarađivala" Ipak, ne može potpuno da pobegne od novca. Njena ćerka tvrdi da Džo svojim radom domaćinstvu doprinosi više nego što bi iznosila uobičajena stanarina. "Osećam se sigurnije nego dok sam zarađivala", rekla je Džo u velikom intervjuu koji je objavio The Guardian. Smatra da prava sigurnost ne proizlazi isključivo iz stanja na računu, već iz odnosa sa ljudima. Budući da više ne provodi dane na plaćenom poslu, ima vremena da pomaže bolesnim prijateljima, čuva decu, radi u baštama i učestvuje u lokalnoj zajednici. Džo ne tvrdi da njen život postoji potpuno izvan novčanog sistema. Živi u kući čije troškove plaćaju drugi članovi domaćinstva, koristi njihov internet, a mobilni telefon dobila je na poklon. Najveći problem Nema SIM karticu niti telefonsku pretplatu, već pozive i poruke obavlja preko kućnog Wi-Fi-ja. Najveći problem nastaje kada joj je potrebna usluga koju ne može da dobije darivanjem ili sopstvenim radom. Kada joj je bio potreban stomatološki zahvat, planirala je da pokrene kampanju za prikupljanje novca i da zauzvrat ljudima ponudi radionice izrade tofua i sirćeta. Džo otvoreno priznaje da njen način života nije dostupan svima, jer njen život nije priča o preživljavanju bez ičije pomoći. To je svesna zamena novčane sigurnosti sigurnošću zajednice.