Историческая церковь в Таково: место, где начался Второй сербский восстание

Ispred ove crkve 1815. godine pod vođstvom Miloša Obrenovića započet je Drugi srpski ustanak. Crkva je građena posebnom tehnikom osaćanskih majstora, što je omogućavalo njenu montažu i demontažu. Ušuškana među šumadijskim brdima, vekovima odoleva zubu vremena i čuva priču o veri, tradiciji, zanatu i najvažnijim trenucima srpske istorije. Crkva brvnara posvećena Svetom Đorđu u Takovu osim što je dragocena svetinja rudničko-takovskog kraja, ona je i mesto koje je ostalo upisano u istoriju moderne Srbije. I upravo ispred ove crkve odigrali su se događaji koji su promenili tok srpske istorije. Godine 1813, nakon sloma Prvog srpskog ustanka, Miloš Obrenović je ispred crkve formalno ponovo priznao tursku vlast na ovim prostorima. Samo dve godine kasnije, na praznik Cveti 1815. godine, Takovo postaje jedno od najvažnijih mesta u istoriji Srbije. Odavde je krenuo ustanak „Mnogo značajniji događaj za nas kao narod desio se upravo ispred ove crkve brvnare 1815. godine. Na praznik Cveti možemo slobodno reći da je odavde zapravo krenuo Drugi srpski ustanak. Nakon što je ovde održana skupština, Miloš Obrenović izabran je za vođu Drugog srpskog ustanka”, kaže za RINU Nikola Petaković. Osim istorije, ova svetinja pažnju privlači i svojim specifičnim načinom gradnje. Crkve brvnare karakteristične su za majstore Osaćane, čuvene graditelje koji su krajem 18. i početkom 19. veka gradili brojne sakralne i druge objekte širom Srbije. Crkva je mogla da se premesti „Ako bismo to danas gledali, možemo reći da je crkva bila montažno-demontažna. Upravo taj način izrade osoben je majstorima, čuvenim Osaćanima, koji su gradili ove verske, ali i druge objekte krajem 18. i početkom 19. veka”, objašnjava Petaković. Takav način gradnje imao je i praktičan razlog. Crkva je mogla relativno lako da se rasklopi i premesti ukoliko bi postojala opasnost od njenog uništenja ili skrnavljenja. Posebnu lepotu svetinji daju duborezi na ulaznim vratima, dovratnicima i nadvratnicima. Iako se često može čuti priča da su majstori istiom sekirom kojom su sekli drvo izrađivali i duborez, stručnjaci upozoravaju da je to više deo narodnog predanja nego istorijski potvrđena činjenica. „To je možda malo mistifikovanje ljudi koji su se bavili tim zanatom. Međutim, ne treba umanjivati njihov značaj, jer su koristili veoma oskudne alate za gradnju ovakvih objekata. Svoj pečat davali su upravo duborezom na ulaznim vratima, nadvratnicima i dovratnicima”, kaže Petaković. Zbog visine vrata svako mora prvo da se pokloni pre ulaska A vrata ove crkve imaju i simboliku. Njihova visina je takva da čovek koji ulazi u svetinju mora da se sagne i pokloni. „Ta, naizgled skromna ulazna vrata imala su za cilj da svako ko želi da uđe u crkvu prvo mora da se pokloni, a tek onda da uđe u samu svetinju”, objašnjava Petaković. Danas crkva Svetog Đorđa i Takovo predstavljaju mesto na kome se prošlost upoznaje i doživljava. „Sama crkva i Takovo kao istorijsko mesto trebalo bi da budu svojevrsno hodočašće za nas kao narod. Ovo je mesto gde se stvarala moderna srpska država. Junaci iz ovog kraja doneli su nam slobodu u kojoj danas uživamo u našoj Srbiji”, poručuje Petaković. Dakle, među šumadijskim brdima, među starim gredama i duborezima, crkva Svetog Đorđa u Takovu i danas čuva sećanje na vreme kada se san o slobodi pretvarao u istoriju. Ko god dođe u Takovo, ne dolazi samo da vidi staru crkvu, dolazi da stane na mesto na kome je jedan narod počeo da ispisuje novo poglavlje svoje države. (Rina)