Заброшенный музей коневодства в Зобнатице: руины под открытым небом и закрытые двери

БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: ЗОБНАТИЦА (1) Музеј коњарства основан 1896. и саграђен у облику потковице У Ергели Зобнатица први пут сам био 2015. са принцезом Јелисаветом Карађорђевић на Купу који је носио име њеног оца, кнеза Павла. Годину дана раније, у склопу међудржавног споразума са УАЕ, ергела је припала фирми Yugo Elite Agro, чији је власник из Абу Дабија. Са градоначелником Бачке Тополе Адрианом Сатмаријем обишао сам ергелу 2021. и имао прилике да погледам музеј и галерију, који су, када сам их овог пролећа обилазио на бициклу, били закључани. На Зобнатици се чини да је време стало, све још функционише, али је доста запуштено и дерутно: кров од трске на Газебу поред Хиподрома је у међувремену пропао, споменици и надгробне плоче су лоше одржавани па се једва може прочитати на кога се односе... Трава је покошена, ресторан и хотел раде, нисам видео госте, ради и „Аникина школа јахања“. Ергела Зобнатица је најстарија и једна од четири највеће ергеле у Србији. Основана је 1779. и некада је била најпрестижнија ергела и станиште најтрофејнијих грла бивше државе Југославије. Само име Зобнатица потиче од речи „зобница“, што је платнена торба из које се хране коњи, а ова од речи „зоб“, како се другачије зове овас – житарица која се некада најчешће користила у исхрани коња. Традиција узгоја коња у Војводини непрекидно траје стотинама година. Као идеална локација за узгој коња Зобнатица је позната близу 500 година. За само насеље се зна пар векова уназад, али први писани записи потичу из времена царице Марије Терезије, која је овај посед поклонила, за војне заслуге, Шимону Војнићу (или, према другим изворима, Бели Војнићу), који се сматра и оснивачем ергеле. Ергела званично постоји од 1779. Власници у атару Зобнатице су се мењали. Један од првих је био Балинт Терлеи, којег је наследио његов син, Ђула Терлеи, подигавши 1882. године Каштел. Данас је каштел претворен у хотел у којем део соба има диван поглед на Зобнатичко језеро. Војнићи од Бајше: Од војника до велепоседника Историја породице Војнић од Бајше, за коју се везује настанак Зобнатице, једна је од најзанимљивијих прича о успону домаће племићке породице у Бачкој – од крајишких војника до велепоседника који су створили једну од најстаријих ергела у региону. Крај 17. и почетак 18. века били су драматично време за Бачку. После ослобађања од Османлија, Хабзбуршка монархија је насељавала и организовала овај простор. Многи граничарски војници који су ратовали против Османлија добијали су привилегије и земљишне поседе. У том амбијенту појављује се породица Војнић, буњевачко-хрватског порекла. Један од најзначајнијих предака био је Лука Војнић, а касније се породица везује за Илију Војнића од Бајше. За војне заслуге породица добија племство и предикат „од Бајше“. То је био класичан хабзбуршки модел успона: војна служба на основу које се добија племство, следе поседи па друштвени утицај. Најважнија фигура за ову причу је Илија Војнић од Бајше. Он је крајем 18. века добио велики посед Зобнатице и схватио да је равница идеална за: сточарство, ратарство и нарочито узгој коња. Као и многе старе породице Бачке, Војнићи су временом изгубили директну контролу над деловима поседа. Разлози су били: наследне поделе, бракови са другим племићким породицама, продаје земљишта, промене политичких система... Занимљиво је да се породица Терлеи (Törley) често повезује са чувеном мађарском производњом шампањца. Најпознатији је био József Törley, оснивач бренда Törley. У сваком случају, име Терлеи/Törley било је у 19. веку синоним за богатство и углед у Угарској. Поред дворца на имању је изградио низ пратећих објеката (бирошких кућа, економских зграда, штала). Ђула Терлеи се бавио узгајањем коња и пољопривредом, као и већина великашких породица у Војводини. У периоду између два рата власник Зобнатице био је Јулије Лелбах. Пред крај рата Лелбах је део највреднијих грла пребацио у Мађарску. У време СФРЈ ергела је била у државном власништву, а данас је у саставу АД „Зобнатица“, које је од 2014. године у власништву поменутог арапског инвеститора. Осим узгајивачнице и штала, у оквиру ергеле налази се и ковачница за израду потковица. Хиподром се простире на 32 хектара, а у његовом саставу налазе се галопска и касачка стаза, као и паркур за препонаше и мањеж намењен за зимску обуку коња. Музеј коњарства у Зобнатици јединствен је у Србији, а основан је још 1896. Музеј је део пољопривредног комплекса Зобнатица и његов фонд садржи различите врсте документационе грађе, слике, карте, трофеје, пехаре и признања, као и друге предмете везане за историјат узгоја коња и коњичких спортова. Стална поставка прати време од настанка ергеле, коњичку опрему од римског доба, важне декрете који су мењали судбину коњарства, а могу се видети и кочије, препариране животиње и други пратећи прибор. Сама зграда музеја је атракција по себи. Саграђена је у облику потковице, површине 450 м². У другом наставку приче о Зобнатици за седам дана на овом месту читајте о неким од најзначајнијих грла која су славу ове ергеле пронела широм света.