На Калемегдане найдена забытая скульптура Ивана Мештровича «Ангел смерти»

"Anđeo smrti'" predstavlja krilatu ženu sa torzom muškarca bez glave, simbolizujući žrtvu Kosovskog boja i nosi tragičnu poruku Upravo ona je deo Meštrovićeve serije skulptura koje su danas rasute po muzejima u Srbiji i inostranstvu Da li ste znali da Kalemegdan krije "žensku verziju" spomenika Pobednik, a koji takođe krasi beogradsku tvrđavu? Međutim, nežnija njegova verzija ostala je ispod radara, i ako je delo istog umetnika, iste ruke su je vajale, a zanimljivo je da sa sobom nosi tajnu za koju malo ko zna. Na kraju Malog Kalemegdana, gotovo neprimetno, stoji "Anđeo smrti", skulptura čuvenog jugoslovenskog vajara Ivana Meštrovića iz 1911. godine. Krilata žena u rukama drži torzo muškarca bez glave, koji simbolizuje žrtvu Kosovskog boja. Za razliku od "Pobednika", koji predstavlja trijumf, ova skulptura nosi potpuno drugačiju, tragičnu poruku. Ali ono što je još zanimljivije jeste tajna koju ova skulptura čuva. "Anđeo smrti" zamišljena kao deo Vidovdanskog hrama na Gazimestanu Ova bronzana skulptura, gotovo 4 metra visoka, deo je zamišljenog Meštrovićevog arhitektonsko - vajarskog kompleksa "Vidovdanski hram" do čije realizacije nikada nije došlo. Autorova želja bila da se hram nađe na Gazimestanu između Laba i Sitnice gde se i odigrala Kosovska bitka, kao spomenik kosovskim junacima. Zanimljivo je da je Meštrovićev projekat istovremeno promovisao dve naizgled nespojive ideje: srpstvo i jugoslovenstvo. Njegova maketa je početkom 20. veka putovala Evropom, a zatim joj se u Americi nakon serije izložbi u Americi tridesetih godina XX veka gubi svaki trag, sve do 1969. godine, kada je pronađena u Njujorku i vraćena u Beograd, s izvesnim oštećenjima. Nakon restauracije u Narodnom muzeju, poklonjena je 1971. godine Kruševcu povodom šest vekova od osnivanja grada i od tada do danas izložena je u kruševačkom Narodnom muzeju. Kako je trebalo da izgleda Vidovdanski hram Više do 100 vajarskih motiva trebalo je da se nađe u tom hramu, a pored "Anđela smrti" i kip Marka Kraljevića visok pet metara, koji je posebno naišao na kritike istoričara umetnosti. Danas su te skulpture rasute po svetu. U Narodnom muzeju u Beogradu čuvaju se Udovice, Srđa Zlopogleđa, Miloš Obilić i karijatide (na ulazu u atrijum) koje je trebalo da krase prilaz centralnoj kupoli hrama, reprezentujući majke, sestre i udovice palih kosovskih ratnika, dok je torzo Banović Strahinje deo fonda Tejt galerije u Londonu. Dok je "Anđeo smrti" svoj dom našao na Kalemegdanu, priča o Vidovdanskom hramu i dalje ostaje jedna od velikih neostvarenih ideja Ivana Meštrovića. Prema nekim procenama posle Drugog svetskog rata, izgradnja Vidovdanskog hrama koštala bi više od 300 miliona dolara. Da je izveden, predstavljao bi jednu od značajnih evropskih secesijskih spomeničkih građevina, a po likovnoj vrednosti skulptura nadmašio bi sve ostale.