Британский сериал «Два дурочка и лошадь» празднует 45-летие феноменальной популярности

Pre tačno 45 godina britanska televizija predstavila je publici dvojicu sitnih trgovaca iz Pekama koji su sanjali o bogatstvu, a jedva sastavljali kraj s krajem. Prva epizoda serije „Mućke“ (Only Fools and Horses) emitovana je 8. septembra 1981. na BBC One, a malo ko je tada mogao da pretpostavi da će Del Boj i Rodni Troter postati jedni od najprepoznatljivijih likova britanske televizije. Serija koju je stvorio i napisao Džon Salivan odavno je prevazišla granice Velike Britanije. „Mućke“ su stekle ogromnu popularnost i na prostoru bivše Jugoslavije, a kasnije i u Srbiji, gde su tokom decenija mnogo puta reprizirane. Generacije gledalaca odrastale su uz Del Bojeve poslovne poduhvate, Rodnijeve pokušaje da pobegne od bratovljevih ideja i čitavu galeriju likova čije su replike postale deo svakodnevnog govora. Od skromnog početka do televizijskog fenomena U središtu „Mućki“ su braća Derek „Del Boj“ Troter, koga je igrao Dejvid Džejson, i njegov znatno mlađi brat Rodni, u tumačenju Nikolasa Lindhersta. Žive u socijalnom stanu u Pekamu, u južnom Londonu, a Del pokušava da se obogati prodajući praktično sve što mu dođe pod ruku. Njegova kompanija Trotters Independent Traders posluje po prilično jednostavnom principu – kupiti jeftino, prodati skuplje i ne postavljati previše pitanja o poreklu robe. Del je, međutim, uveren da je samo pitanje vremena kada će stići veliki novac. Njegovo obećanje Rodniju da će „sledeće godine biti milioneri“ postalo je jedna od najpoznatijih rečenica u istoriji britanske televizijske komedije. U prvim sezonama sa braćom živi njihov deda, koga je igrao Lenard Pirs. Nakon Pirsove smrti 1984. godine u seriju ulazi stric Albert, bivši mornar i neumorni pripovedač ratnih dogodovština, koga je igrao Baster Merifild. Tokom godina oko Troterovih je nastala čitava mala zajednica: Triger, Bojsi i Marlin, Majk, vlasnik paba Ragina glava, Delova partnerka Rakel i Rodnijeva Kasandra. Upravo je ta galerija likova bila jedan od razloga zbog kojih su „Mućke“ postale mnogo više od priče o dvojici braće koja pokušavaju da zarade novac. Humor iza kojeg je stajao stvarni život Džon Salivan nije pisao samo niz gegova. Iza komičnih situacija nalazile su se priče o porodici, klasnim razlikama, nezaposlenosti, novcu, prijateljstvu i životu ljudi sa društvene margine u Britaniji osamdesetih i devedesetih. Troterovi nemaju mnogo, ali stalno pokušavaju da stignu negde dalje. Delovi planovi gotovo redovno propadaju, ali njegovo samopouzdanje ostaje neuništivo. Ispod razmetljivosti, lošeg francuskog i želje da ostavi utisak uspešnog poslovnog čoveka nalazi se čovek koji je posle smrti roditelja praktično odgajio mlađeg brata. Upravo je odnos Dela i Rodnija dao seriji emotivnu težinu zbog koje je opstala mnogo duže od brojnih drugih sitkoma tog vremena. Njih dvojica se svađaju, vređaju, nerviraju jedan drugog i imaju potpuno različite poglede na život, ali kada je važno – ostaju porodica. Zbog toga su neke od najboljih epizoda istovremeno među najsmešnijim i najtužnijim trenucima serije. Scene koje se pamte decenijama „Mućke“ su ostavile niz scena koje su postale klasici televizijske komedije. Del Boj koji se u pabu samouvereno naslanja na šank ne primećujući da je konobar podigao njegov pokretni deo i nestaje iz kadra; Del i Rodni koji pokušavaju da skinu skupoceni luster, ali obaraju pogrešan; Triger koji ponosno objašnjava da već 20 godina koristi istu metlu, iako je na njoj promenio 17 glava i 14 drški – samo su neki od trenutaka koji su nastavili da žive nezavisno od same serije. Posebno mesto ima epizoda „Time on Our Hands“ iz 1996. godine, kada se konačno ostvaruje Delov višedecenijski san i Troterovi zaista postaju milioneri nakon što otkriju da sat koji godinama stoji u njihovoj garaži vredi bogatstvo. Epizodu je na BBC-ju gledalo više od 24 miliona ljudi, što ju je učinilo jednim od najgledanijih programa u istoriji britanske televizije. Od Pekama do Srbije Fenomen „Mućki“ nije ostao ograničen na Britaniju. Serija je pronašla posebno vernu publiku i na Balkanu, uključujući Srbiju, gde su je različite televizije tokom godina često reprizirale. Razlog takve popularnosti verovatno nije teško pronaći. Iako je radnja duboko ukorenjena u London osamdesetih godina, svet Troterovih domaćoj publici nikada nije delovao potpuno strano. Snalaženje, improvizacija, trgovina na ivici legalnog, stalna nada da će „sledeće godine“ konačno biti bolje, porodične svađe iza kojih stoji neraskidiva privrženost, komšiluk u kojem svako zna sve o svakome – mnogo toga u „Mućkama“ bilo je lako prepoznatljivo i gledaocima daleko od Pekama. Čak su i Delovi pokušaji da zvuči otmeno koristeći francuske izraze uglavnom potpuno pogrešno postali deo njegovog šarma. Serija je tako kod nas dobila onu retku vrstu dugovečnosti koja više ne zavisi od vremena u kojem je nastala. Mnogi njene epizode znaju gotovo napamet, ali ih ponovo gledaju kada se pojave u televizijskom programu. Serija koja zapravo nije odmah bila hit Zanimljivo je da „Mućke“ nisu od samog početka bile televizijska senzacija. Prva sezona nije ostvarila spektakularnu gledanost, a postojala je mogućnost da serija bude ugašena. BBC joj je ipak pružio novu šansu, a publika je postepeno rasla. Tokom osamdesetih „Mućke“ su se pretvorile u jedan od najvećih televizijskih hitova u zemlji, a specijalne epizode postale su gotovo praznična britanska tradicija. Originalna serija emitovana je u sedam sezona između 1981. i 1991, uz brojne božićne i druge specijale. Troterovi su se poslednji put u celovečernjim televizijskim epizodama vratili početkom dvehiljaditih. Usledili su i spin-of projekti „ The Green Green Grass “, posvećen Bojsiju i Marlin, i „ Rock & Chips “, koji se vraćao u mladost porodice Troter. „Mućke“ 45 godina kasnije Džon Salivan preminuo je 2011. godine, ali svet koji je napravio nastavio je da živi. Serija se reprizira, objavljuje na novim platformama, citira i iznova otkriva među mlađim gledaocima. Dejvid Džejson i Nikolas Lindherst zauvek su ostali povezani sa ulogama braće Troter, bez obzira na brojne druge uspešne projekte u kojima su tokom karijera učestvovali. A možda je upravo tajna dugovečnosti „Mućki“ u tome što njihova priča nikada zapravo nije bila samo o dvojici londonskih preprodavaca. Bila je to priča o ljudima koji stalno gube, ali nikada potpuno ne odustaju. O porodici koja se međusobno izluđuje, ali ostaje zajedno. O velikim snovima u malom stanu i uverenju da će se, uprkos svim dokazima koji govore suprotno, sreća ipak jednom okrenuti. I 45 godina nakon što su se Del Boj i Rodni prvi put pojavili na televiziji, publika već zna kako će se završiti većina njihovih planova. Zna i svaku važnu repliku i gotovo svaki geg. Ali „Mućke“ se ipak ponovo gledaju. Jer, kako bi Del Boj rekao – sledeće godine bićemo milioneri.